Produženje i podebljanje penisa

Mogućnost hirurškog zahvata produženja muškog polnog organa uvideo je u prošlom veku poznati urolog Beminghaus. On je omogućio produženje penisa, presecanjem suspenzornog ligamenta koji spaja pubičnu kost sa polnim organom. Tokom vremena dolazi do pronalaženja novih mogućnosti, ali suština se svodi na to da penis ima spoljašnji vidljivi deo , kao i unutrašnji koji nije vidljiv napolju.

Zahvaljujući pomenutom zahvatu na ligamentu, oslobađa se unutrašnji deo zbog promene položaja korena penisa i njegovog ugla prema ostatku tela. Na taj način penis dobija vizuelno na veličini.

Polovinom osamdesetih godina, u Kini dr Long Daochou počinje operacije većeg broja pacijenata metodom presecanja suspenzornog ligamenta uz kožni režanj Y. Novonastali prostor nakon presecanja ligamenta popunjava se okolnim  tkivom ili umetkom od politetrafluoretilena. Na ovaj način operaciju je nadogradio devedesetih godina dr Hennie Roos iz Južnoafričke Republike.

Nehirurške metode su danas takođe dosta zastupljene i naširoko komercijalizovane. Poznata je još iz osamdesetih godina vakuum pumpa, a sve češće se reklamiraju razni ekstenderi. Ove metode nisu medicinske, pa se obično takve sprave kupuju u seks šopovima umesto u apotekama.

Pored ovakvih sprava, postoje i biljni preparati za produženje penisa za koje se smatra mogu tokom vremena poboljšati I pojačati dotok krvi do penisa i na taj način uvećati zapreminu tkiva u njemu, čime se dobija na debljini I dužini.

Loš spermogram – uzroci

Različiti defekti na nivou ćelija spermatozoida u ejakulatu mogu se povezati sa različitim zdravstvenim problemima poput visokog krvnog pritiska, srčanih tegoba i endokrinih poremećaja – tvrdi novija studija.

Stoga je vrlo moguće da kvalitet sperme održava stanje opšteg zdravlja organizma kod muškarca, smatraju istraživači.

„Može biti da je neplodnost marker koji ukazuje na opšti poremećaj zdravlja“, kaže dr Majkl Ajzenberg, pomoćni profesor  urologije i direktor muške reproduktivne medicine na Standford školi medicine u Kaliforniji.

Poremećaji u kavlitetu sperme koji za rezultat daju loš nalaz spermograma  obično uključuju manjak ukupnih spermatozoida (oligospermia), lošu pokretljivost spermatozoida (astenospermia) ili manjak spermatozoida normalnog oblika (teratozoospermia).

U pomenutoj studiji objavljenoj u decembru 2014. godine, Ajzenbergova istraživačka grupa uporedila je zdravstveni status muškaraca koji imaju loš nalaz spermograma sa onima čiji su nalazi normalni. Zaključeno je da 44% onih koji imaju lošiji kvalitet sperme istovremeno ima i neki drugi zdravstveni problem. Obično su to bili povišen pritisak i kardio vaskularne tegobe.

Saniranje problema poput povišenog krvnog pritiska moglo bi da dovede do unapređenja kvaliteta sperme, kaže dr Ajzenberg. Međutim, on isto tako nije potpuno siguran da li je za narušen kvalitet spermograma odgovorno samo zdravstveno stanje ili pak lekovi koji se koriste u tom slučaju.

Dr Tomer Singer, reproduktivni endokrinolog iz Lenoks Hil bolnice u Nju Jorku kaže: „Ova studija potvrđuje ono što su reproduktivni endokrinolozi  već uočili, a to je korelacija između zdravstvenog statusa i nivoa produkcije sperme“.

Ukupni rezultati ove studije upućuju na to vođenje zdravijeg životnog stila koji podrazumeva zdravu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i izbegavanje štetnih supstanci poput alkohola, duvana i opojnih droga – predstavlja najbolji put ka prevenciji zdravstevnih tegoba, a samim tim i sprečavanju nastanka neplodnosti.

 Ukoliko je problem već nastao, potrebno je sa izmenama načina života krenuti odmah, a u ishranu uključiti suplemente koji mogu popraviti rezultat spermograma.